Digitalna štampa je u poslednjih 20 godina doživela neverovatan razvoj u svakom pogledu. Razvoj sveukupne tehnologije, učinio je digitalnu štampu pristupačnom i dostupnom na svakom koraku, pa je moderan način života bez nje praktično i nezamisliv.
Digitalni štampači su postali dostupni praktično svakom, a uloga štampača, pogotovo u industrijske svrhe, dostigla je fantastične razmere. Štampaju se dokumenta, računi, knjige, časopisi, obeležavaju prehrambeni proizvodi, odeća, ambalaža, a štampaju se i bilbordi, pa čak i saobraćajna signalizacija. Lideri štamparske industrije se prosto utrkuju kako bi digitalna štampa našla još neku novu primenu.
Ako je kućni inkdžet ili laserski štampač napravio malu revoluciju i doneo benefit svakom prosečnom korisniku u smislu svakodnevnih potreba, onda je 3D štampač nova revolucija koja nam tek predstoji. Tehnologija koja se ubrzano razvija, preti da pomeri granice dosadašnjeg poimanja izrade industrijskih proizvoda, ali i šopinga. 3D štampači su mašine, kojima je će biti dovoljno da kliknete na download odabranog artikla sa Internet stranice, a u roku od nekoliko minuta, štampač će vam odštampati novu futrolu za iPhone, ručicu za prozor vašeg starog Yuga, naočare za sezonu 2024. na Adi Ciganliji, ili novi model papuča po dizajnu čuvenog italijanskog kreatora… Šalu na stranu, za sada 3D štampači imaju ponajviše industrijsku primenu, ali je činjenica da postaju sve pristupačniji ulaskom u masovnu proizvodnju i svakodnevno nalaze nove primene.
Tehnologije digitalne štampe
Pojam digitalne štampe je relativno širok, pa nismo u mogućnosti detaljno proučiti sve postojeće mogućnosti digitalne štampe, ali na osnovu tehnologije koju koristimo, možemo razlikovati nekoliko glavnih katergorija štampača.
•Laserski
•Inkdžet
•Termalni
•Matrični
Svaka od pomenutih kategorija štampača nudi određene prednosti, adekvatno svojoj nameni.
Laserski štampači
Xerografija, poznata i pod nazivom Elektrofotografija, je tehnologija koju je otrkio i patentirao Čerster Karlson još davne 1938. godine. Osnova tehnologije se najprostije može objasniti kao proces nanošenja tonera, tj. boje u prahu na papir, elektrostatičkim putem. Zahvaljujući laseru koji digitalno projektuje željenu sliku na rotirajući valjak unutar štampača, štampači koji koriste ovu tehnologiju su i dobili ime “laserski štampači”. Komercijalni laserski štampači su nastali početkom 70.-ih godina, bazirani na tehnologiji kompanije Xerox, a implementirani od strane kompanija kao što su Hewlett Packard, IBM, Brother, a kasnije i mnogih drugih. Laserska štampači predstavljaju najčešći izbor za štampanje dokumenata, jer nude relativno jeftinu i brzu štampu crno-belih kopija.
Inkdžet štampači
Koncept inkdžet štampača je razvijen još davne 1867. godine od strane Lord Kelvina, koji je služio za beleženje telegrafskog signala, ali je pravi razvoj ove tehnologije nastavljen tek sto godina kasnije, uz naravno kompletnu digitalizaciju procesa. Proces inkdžet štampe podrazumeva nanošenje boje u tečnom stanju, preciznim kapljicama na željeno mesto na papiru ili nekoj drugoj podlozi. Slično kao i kod ofset štampe, kreiranjem rastera, i štampanjem u više boja, dobijaju se verni fotografski prikazi ili tekst. Inkdžet tehnologija je jedna od kategorija digitalne štampe koja konstantno beleži rast, kako u razvoju tehnologije, tako i u svojoj sve široj primeni.
Termalni štampači
U svojoj osnovi, ovo je jedna od najjednostavnijih tehnologija u poređenju sa ostalim vrstama digitalne štampe. Koncept termalnog štampača se zasniva na termo-osetljivom papiru, tačnije termo osetljivom premazu koji se nalazi na površini papira, a koji menja boju pri dodiru sa ugrejanom glavom štampača. Ova tehnologija je našla svoju primenu u jednostavnim sistemima za štampanje računa na prodajnim mestima, kao i u čekaonicama banaka ili sudova, gde je potrebno odštampati redni broj klijenta. U svakom slučaju, dok sledeći put nervozno čekate u redu da kasirka zameni traku na kasi, iskoristite tu izuzetnu priliku da bacite pogled na konstrukciju jednog termalnog štampača, i naravno ne zaboravite da uzmete račun.
Sa razvojem kompjutera i grafičkih softvera, štampa u komercijalne svrhe, i to industrijskih razmera, dobija na sve većem značaju. Kao ključni igrač izdvaja se digitalna inkdžet štampa, kako zbog svoje široke primene, tako i zbog mogućnosti da za razliku od ostalih tehnologija, štampa bez kontakta sa materijalom. Šta to konkrento znači? Glava inkdžet štapača, koja se može posmatrati kao najbitniji deo štampača, poseduje red izuzetno malih rupica koje propuštaju boju i usmeravaju je direktno na odabrani materijal, sa razdaljine od oko 5 mm. Zahvaljujući ovom načinu štampe, inkdžet tehnologija pruža širok spektar mogućnosti izbora materijala za štampu, što je čini posebno interesantnom.
Uporedni prikaz tradicionalne i digitalne štampe
Posmatrajući uporedno tradicionalne tehnologije štampe, kao što su ofset ili sito štampa sa jedne strane, i digitalne, kao što su inkžet ili laserska štampa, sa druge strane, može se reći da svaka od navedenih tehnologija nudi ponešto u svoju korist, adekvatno svojoj nameni. Suštinska razlika između tradicionalne štampe i digitalne štampe se može svesti na činjenicu da je za tradicinalnu neophodan minimalan broj kopija kako bi ekonomski opravdala izradu prve kopije. Za razliku od ofset ili sito štampe, digitalna štampa nudi jednaku cenu kako za prvi tako i za hiljaditi otisak.
Za klijente koji danas žele da izrade 100 vizit karti, ili 20 brošura za svoju kompaniju, digitalna štampa je idealno rešenje, jer nudi brzu izradu sa konstantnom cenom otiska po kopiji, bez obzira na broj kopija. Posmatrano iz drugog ugla, digitalna štampa nudi mogućnost izrade unikatnih kopija, na zahtev klijenta, što predstavlja benefit u korist digitalne štampe.
Brzina izrade je dodatni faktor koji drastično pomera podrazumevane granice tradicionalnih tehnologija štampe. Dok tradicionalna štampa zahteva proces pripreme ploča za razvijanje ili sita za štampu, a ovaj proces može potrajati u najboljem slučaju i nekoliko sati, kod digitalne štampe praktično nije potrebna dodatna priprema, pa se vreme izrade prve kopije praktično meri sekundama.
Posmatrajući iz ugla utroška materijala, digitalna štampa štedi materijal i boju, jer u poređenju sa tradicionalnom štampom, ima jako malo škarta i otpada, pa je ovo još jedan od faktora koji ide u korist digitalne štampe. Upravo zahvaljujući tome, digitalni štampači se i koriste u cilju kontrole grafičke pripreme i izradu kontrolnog otiska (takozvani proof), za otiske koji kasnije idu u masovnu produkciju tradicionalnim tehnologijama.
Za pravilan rad Solventnih štampača od presudnog značaja je njihovo pravilno i pre svega redovno održavanje. U zavisnosti od modela štampača ono je manje ili više automatizovano, ali u svakom slučaju neophodno. Govoreći iskustveno 80 do 90% kvarova nastaje usled ne održavanja mašine. Način održavanja vašeg štampača najbolje je opisan u priloženom uputstvu, od strane proizvodjača.
Ukoliko koristite zamenske boje intervali održavajna se skraćuju i do 50%.
Vema je bitno naglasiti da „konzerviranje“ štampača na duži vremenski period ne postoji. Sipanjem solventa u sistem, samo produžavate period u kome nije potrebno čistiti mašinu. Drugim rečima ukoliko ste mašinu čistili u periodu dok je radila na dva dana, sada ćete, kada je solvent u sistemu umesto boje, to raditi na sedam do deset dana. Ukoliko to ne radite solvent kao rastvarač koji lako isparava će ispariti, a ostaci boje i čestice pigmenta će zapušiti sve vitalne delove štampača. Na taj način može doći do trajnog oštećenja glava, pumpi kao i celokupnog sistem za dovođenje boja.
Difol naglašava da ne snosi nikakvu odgovornost za kvarove nastale usled ne održavanja štampača i da će njihovo odklanjanje i servis biti naplaćeni po punoj tržišnoj ceni.
U linku ispod možete naći uputstva za čišćenje glava i zamenu vajpera kod Rolandovih mašina.
